Godinama je Sava Mikić, penzioner iz Novog Sada, u vikendicu na Fruškoj gori, kod Čortanovaca, odlazio samo od kasnog proleća do rane jeseni. Vikednicu je izgradio davnih šezdesetih godina prošlog veka. I na njoj su prozori odavno propali. Stoga Sava, čim počnu kiše, sneg i hladni vetrovi, ne odlazi u Frušku goru. U šali je svoju vikendicu nazvao “Hotel promaja”. Zaista, na više mesta su se vlaga i vetar ispod prozora uvlačili u prostorije. Novi prozori za vikendicu bi rešili problem.
Nedavno je došlo do promena nabolje. Vlasnik stare vikendice se posavetovao sa svojim drugarom, penzionisanim građevinskim inženjerom Dejanom Jovanovićem. Pitao ga šta je bolje: da popravi prozore ili da naruči nove prozore za vikendicu?
– Najbolje ti je da ih zameniš novim, savremenim, koje proizvodi i ugrađuje “Megaplast”, firma iz mog komšiluka. I ja sam nedavno ugradio njihove prozore za vikendicu. Sad je sve drugačije, lepše i ekonomičnije.
– Dejane, znaš ti mene, ja sam ti stara garda…nekako više volim drvo.
– Tako sam i ja mislio dok se lično nisam uverio u brojne prednosti.
– Iskreno, jesi li zadovoljan?
– Naravno! Hajde ti lepo dođi kod mene u vikendicu, pa se i sam uveri. Važi?
Novi prozori za vikendicu
Sutradan se dva prijatelja iz Novog Sada zapute u Frušku goru, na Korušku. Kad su stigli blizu Dejanove vikednice, Sava kaže:
– Čak odavde se vide lepi prozori.
– Rekao sam ti. Hajde, uđi da pogledaš izbliza.
Uđu u dnevni boravak okupan suncem. A pogled odličan.
– Šta sad kažeš? – pita Dejan.
– Super! Sviđaju mi se tvoji novi prozori za vikendicu.
– Još više će ti se dopasti kad shvatiš da ćeš zimi sa manje energije bolje zagrevati prostorije. Nećeš se plašiti vetrova. Neće te nervirati dosadni insekti, jer prozori imaju ugrađene komarnike.
– Rekao si “Megaplast”?
– Da, “Megaplast”.
– I sve kvalitetno, povoljno i trajno?
– Baš tako.
– Iz ovih stopa idem u “Megaplast”!
– Samo napred. Kad završiš dogovor, svrati do mene na piće. Imam jedno iznenađenje.
– Kakvo?
– Komšije iz “Megaplasta” zamenile mi i prozore u stanu!
