Ja sam prozor. Po imenu i prezimenu – Energetski Efikasan Prozor. Jedan od zaista brojnih. Nastao u pogonima „Megaplasta“. Od odličnog materijala i uz pomoć stručnih ruku vrhunskih majstora. Tome u prilog govori i sertifikat za kvalitet izdat od strane poznatog nemačkog Međunarodnog instituta IFT Rosenheim.

Mene su ugradili u trosoban stan porodice Draganović, na petom spratu, u dnevnom boravku. Ukućanima pružam odličan pogled. I bezbedan. Čuvam ih od hladnoće, vrućina i buke. I, da se našalim, od promaje. Samo kod nas se ljudi plaše promaje. Koliko puta ste čuli reči: “Ubi me promaja!“ Mada promaja ne ubija, mnogo opasniji je ustajao vazduh.

Ja sam odlična zamena za mog imenjaka i prethodnika, za stari Drveni Prozor. Unakažen od zuba vremena. Kroz njega je vetar fijukao. Čak se, nećete verovati, ispod njegovih delova provlačili sneg i kiša! Ulazili direktno u dnevni boravak. Vidi se to i po delu musavog zida i od vlage upropašćenog parketa. Vlasnici su zimi dotrajali prozor prekrivali ćebetom, a leti trošili mnogo električne energije za klimu. Loše, nefunkcionalno i skupo.

Sada je, verujte, sve drugačije. Lepše i bolje. Cela porodica je zadovoljna, čak i kućni ljubimac, tigrasti mačak Miki. Pre nije smeo ni da se približi prozoru. Zimi zbog hladnoće, leti zbog vrućine. A danas? Danas smo Miki i ja odlični drugari. Najviše voli da spava pored mene. Nema više vetra ni snega. Ni vlage. Ni vrućine. Sve to ostaje s moje druge, spoljne strane. I zato mi Miki bezmalo ceo dan pravi društvo. Svedoče o tome mnoge fotografije u porodičnom albumu.

Mom prethodniku, starom prozoru, zbog male dece, Milana i Gorana, dva nestašna klica, krila su ispadali iz ležišta. Nemirni mališani, kad nije bilo roditelja, iz samo njima znanih pobuda, vukli su krila napred-nazad. Činili su to i meni. Toliko snažno da su mi se šarke tresle. Moja krila, uprkos dečjoj torturi, ostala su na mestu, pošto sam tako projektivan i napravljen. Da trajem. Da sam postojan. Da se zatvaram i na najmanji dodir. Zato sam dobio „bitku“ protiv mališana. Sada dečaci kroz moja stakla posmatraju devojčice koje se igraju ispred zgrade. Preglednost mi je kao kod negdašnjih kibicfenstera.

Nema više potrebe za podmetanjem komada drveta, ili raznih predmeta da bi krilo stalo u određenom položaju. Ja sam tako podešen da, po želji vlasnika, ostajem u željenom položaju. To je rezultat odličnog dizajna.

Kroz moje staklene površine, koje su veoma postojane, vlasnici, bez strepnje, gledaju snežne pahulje i, za razliku od prethodnog perioda, ne osećaju hladnoću. Vide da se ljuljaju grane drveća, a ne osećaju hladan vazduh u stanu. Ne čuju buku dok gledaju kolone vozila na bulevaru.

Eto, to sam ja, prozor na dnevnom boravku. Jedan od hiljade. Napravljen za vaš topao stan i miran san.

Imam još mnogo priča da ispričam. U vremenu budućem. Preda mnom je čitav vek. Toliki mi je vek trajanja.